10 novembar 2008
Niko mi nije verovao da idem u Panamu
Sve mi je u vodi, duša mi je u vodi, srce mi je u vodi - rečenica je po kojoj gledaoci rialiti serijala „Survivor” već prepoznaju Petra Obradovića, poznatijeg kao Peru, jednog od najživopisnijih učesnika u avanturi na Bisernim ostrvima. Pera ima 32 godine, radi kao automehaničar i živi u Beogradu sa majkom, pet sestara, dva brata i tri psa. Ekipa „Blica” posetila je Peru i na njegovom radnom mestu i u stanu, a ljubazni domaćin nam je prepričao svoje utiske iz Paname.
Peru smo zatekli u njegovoj radionici u Balkanskoj ulici, a na vratima su mu prijatelji ispisali čestitku za deset godina rada, mali znak pažnje da mu se oduže za sve besplatne popravke. Kao i svaki dobar domaćin, Pera je odmah pristavio kafu i počeo da priča kako je to živeti u velikoj porodici.
- Milina! Ja nikada nisam imao osećaj samoće. Ja ne znam šta to znači biti sam u kući, jer čak i kada nije niko od ukućana tu, kerovi su u kući. Čak ni u radionici nikada nisam sam, uvek neko svrati - konstatuje Pera sa osmehom.
Peru smo zatekli u njegovoj radionici u Balkanskoj ulici, a na vratima su mu prijatelji ispisali čestitku za deset godina rada, mali znak pažnje da mu se oduže za sve besplatne popravke. Kao i svaki dobar domaćin, Pera je odmah pristavio kafu i počeo da priča kako je to živeti u velikoj porodici.
- Milina! Ja nikada nisam imao osećaj samoće. Ja ne znam šta to znači biti sam u kući, jer čak i kada nije niko od ukućana tu, kerovi su u kući. Čak ni u radionici nikada nisam sam, uvek neko svrati - konstatuje Pera sa osmehom.
On voli da priča i u raspravama retko gubi. Sve dok se ne zameri nekoj od sestara.
- Sa sestrama ne volim da se raspravljam jer su one neumoljive. S jedne strane su dve starije, a s druge tri mlađe sestre, tako da sam ja uvek u sredini i moram da kalkulišem - objašnjava Pera kome je pred polazak u Panamu glavni problem bio taj što mu do poslednjeg dana niko nije verovao da ide.
- Prvo kada sam im rekao mislili su da sam blago retardiran, a da je moje prijavljivanje za šou samo dokaz za to (smeh). Mislili su da lažem do poslednjeg dana, ne zato što sam inače lažov, već zato što nikada ne znaju kada sam ozbiljan, a kada se šalim - priča Pera kome motiv za „Survivor” jeste bio novac, ali ne po svaku cenu.
- Ja bih tamo stvarno bolje mogao da opstanem da sam bio okružen tigrovima nego ljudima. Ljudska pohlepa je neverovatna, a te pare su smešne, ako te potera karta, možeš da ih zaradiš i ovde za šest meseci. Jesam se prijavio zbog novca, ali nisam hteo da budem neko drugi i da se foliram. Najgora stvar bi mi bila da mi sada dođu ljudi u radionicu i kažu mi: „E, Pero, to nisi bio ti. Lagao si, folirao si, mazao si” - iskren je Pera. Kada se prijavljivao, zamišljao je da za novac od nagrade otvori poslastičarnicu na Kanarskim ostrvima, jer bi tako mogao da uživa u sunčanju po ceo dan. Ambijent u radionici u potpunosti oslikava temperament i život svog vlasnika, te se tu može naći sve - od prepolovljene bicikle na zidu koja je stradala na Avali, preko lopti i igračaka njegovog sestrića, do stare crno-bele fotografije na kojoj njegov deda pozira ispred svoje obućarske radnje u Sarajevskoj.
Detinjstvo je proveo u parku pored Železničke stanice, na asfaltu, kako kaže, sa „prostitutkama, šibicarima i vaćarošima”.
- Ja imam širok dijapazon prijatelja, a što se tiče tih prostitutki i šibicara, oni su relativno pošteni ljudi sa svojim stavovima - ističe Pera, a kao najluđu stvar koju je uradio pamti pad sa trolejbusa zbog koga je zaradio amneziju.
- To je bilo za vreme jednog Evropskog prvenstva u košarci, na sestrin rođendan 9. avgusta. Otišao sam sa drugarom na Trg Republike, slavili smo neku pobedu i ja sam se popeo na trolejbus. U jednom trenutku trolejbus je počeo da se kreće i ja sam pao na glavu - priseća se on.
Sve takmičarke su ga pohvalile da je prema devojkama vrlo pažljiv, a on tvrdi da je to zato što kao brat pet sestara ima osećaj kako se treba ponašati prema ženama. Kao tinejdžer je trenirao atletiku i bio vrlo perspektivan sportista, ali se njegova karijera zaustavila onog dana kada ga je otac video kako na 40 stepeni trči po Topčideru, te se obračunao sa trenerom koji mu je maltretirao sina. Pera se neko vreme bavio i fudbalom, ali je shvatio da ni tu nema perspektive kada su igrači u vreme krize ‘92, ‘93. umesto novca za odigrane utakmice dobili džakove praška za veš, koje bi zatim prodavao na Zelenom vencu.
Iz radionice smo se zaputili u Perin stan nekoliko metara niz ulicu koji su se malo odužili jer su ga ljudi zaustavljali na ulici da mu kažu kako je „super” u „Survivoru”. Dočekale su nas sestre Slađana, Markita, Ana, mama Aleksandra, sestrić Andrej i tri psa. Svi su uglas počeli da ga hvale.
- Pera je dobar preko svake granice, čak i na svoju štetu - kaže Slađana, a mama dodaje da je oduvek bio veoma vredan, dok Markita ubacuje: „Počeo je da radi sa 14 godina, prao je stepeništa po Beogradu, prodavao cigarete, šetao tuđe kerove…”.
S druge strane, Pera kaže da je oduvek voleo da ispunjava želje svojim članovima porodice i prijateljima i da mu je to bio veliki motiv da zaradi svoj dinar.
- Ja nemam želje vezane za sebe. Jedina želja mi je da prvi umrem da ne bih morao da preživljavam nešto što bi se desilo meni dragim osobama. Kad volim, ja volim, a kad me boli, boli - otvoreno priča Pera dok pokušava da umiri pse i okupi ukućane za slikanje.
Zidovi stana prepuni su porodičnih fotografija, a među najnovijima je i ona iz Paname, na kojoj Pera i Tatjana Vesnić poziraju na peščanoj plaži. U domu Obradovića je oduvek bila gužva, a mnogobrojno društvo često je ostajalo do kasno u noć. Odmalena su bili poznati u kraju, njih osmoro bili su prava banda, te su druga deca izbegavala da sa njima ulaze u konflikte jer su uvek bili brojno nadmoćniji. Sestre Zorana i Maja više ne žive sa njima jer su se udale, a braća Aca i Mita nisu stigli na vreme za upoznavanje sa ekipom „Blica”. I kada smo odlazili, sve se orilo od smeha, a Pera je pokazao da je bogatiji od mnogih jer ima dom pun ljubavi.
Poznate mušterije
Perina radnja je na dobrom glasu, a među njegovim mušterijama su i Miša Janketić, Dragan Pešikan…- Meni su sve mušterije iste, bilo da su poznate ili nepoznate, bitno mi je samo kakav je ko čovek - kaže Pera.
Devojke iz „Survivora”
- Ja sam svim učesnicama „Survivora” dao bračnu ponudu. Sve devojke na ostrvu su moj tip jer ja ne biram mnogo - našalio se Pera.Samo mi je pivo falilo
U Panami mu je za razliku od mnogih sve bilo potaman, a jedino mu je falilo upravo pivo.- Meni je tamo bila milina, a da sam mogao da povedem porodicu i prijatelje, bilo bi mi još bolje. Da sam imao da popijem koje pivo dok se sunčam svaki dan, pa ja uopšte ne bih išao odande - priča Pera koga su igre za imunitet posebno nervirale, jer bi ga prekinule u sunčanju i odmaranju:
- Ja sam stalno ovima oko mene govorio: „Ljudi, gledajte koliko je ovo oko nas lepo, malo je bezveze da trošimo dragoceno vreme na to da pravimo nešto”.
Podelite ovu vest sa drugima
Komentari (6)
...
napisao mikan, 19. 02. 2010
napisao mikan, 19. 02. 2010
Pera je zaista covek i drug i osoba koja je trebalo da osvoji nagradu jer bi jedini sve pare poptrosio na druge a za sebe ne bi ostavio ni prebijene banke. On je veliki dobrocinitelj i dobra dusa sto je danas veoma retko
Napišite komentar
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
